Novela IM

Neimenovani korisnici ovog foruma su nam dostavili svoje vidjenje IM sveta
~KAKO JE SVE POČELO~

Bio je paklen dan i svi stanovnici grada su bili zatvoreni u kućama i hladili se na bilo koji način na koj su mogli, naravno njihova deca nisu bila sa njima. Sva deca su se nalazila ili na bazenima, ili na jezeru i odande nisu mrdala dok suce ne bi zašlo i dok grad ne bi malo zahledneo. Ali tog dana kad je sunce bilo visoko iznad oblaka i pržilo sve i svakog ko izađe iz senke, neko se spremao da krene sa jezera. David je polako pakovao svoje stvari dok su ga njegovi prijatelji okružili “Davide, molim te objasni mi ponovo zašto moraš po najvećem suncu da se vraćas kući?” pitao ga je jedan od dečaka koji su ga sa žaljenjem gledali. “Zato što sam zaboravio da mi majka i otac idu kod tetke i da ne mogu da povedu Saru sa sobom pa ja moram da je čuvam” objašnjavao je David svakome ko bi mu postavio isto pitanje. “Pa zašto je oni ne povedu? Daj brate ostani da se zezamo” terali su ga drugovi koji su ma koliko oni želeli da njihov prijatelj ostane, još više želeli da skoče u jezero tako da ga nisu mnogo davili dosadnim pitanjima “Davide, aj ja ću te ispratiti.” rekao je Davidov najbolji drug Nikola. I tako, kada se konačno spakovao, stavio ranac na ramena i oprostio se od svoga društva David je krenuo ka izlazu besan što mora da ode sa mesta na kome se tako lepo zabavljao. “Video sam malopre Anu, bila je sa nekim njenim drugaricama” rekao mu je Nikola dok su šetali u senci visokih žbunova pored puta “Da li se i dalje zabavlja sa onim mamlazom iz četvrtog razreda?” upita ga David ljubomorno. Nikoli se David tad učini smešnim, onako ljutim zbog svega sto mu se trenutno dešava, vrhovi obraza i nosa su mu bili crvenkasti, a mesto gde su mu stajale naočare belo “Da, ali svi pričaju da ta veza neće dugo trajati” rece Nikola suzdržavajući se da ne prsne u smeh. “To znači da će konačno doći red na mene.” reče David sa lukavim smeškom na svom šarenom licu. Davidu se već neko vreme sviđala devojka po imenu Ana, išla je u istu školu kao i on samo godinu dana starija od njega. Svi dečaci su ludeli kad bi prošla pored njih, kad bi zamahnula njenom dugačkom plavom kosom i kad bi im uputila mali smešak. Tako je prvog dana škole David išao sa svojim prijateljima kada je slucajno pored njega ona prošla, u trenutku se zaljubio u nju. Saznao je sve o njoj kakvu hranu jede, gde najviše voli da izlazi, ko su joj najbolje drugarice i na žalost ko joj je dečko, od tad stalno pokušava nekako da joj priđe ali uvek kad bi se našao ispred nje skamenio bi se i počeo bi da bunca. Kada je od Nikole čuo da je na jezeru odmah se spakovao i otišao zaboravivši da tog dana treba da čuva svoju mlađu sestru. “Da li mogu nešto da te pitam?” od jednom ga upita Nikola, “Samo pucaj” nasmeja se David. “Zašto si toliko zaluđen Anom?” Nikola je bio sitan dečko, stalno su ga zadirkivali i nije imao mnogo prijatelja sve dok nije upoznao Davida. Stalno su se družili, išli zajedno u igraonice, sedeli zajedno u klupi i ubrzo postali najbolji prijatelji. Ali od kad je David počeo da se interesuje za Anu sve se manje zanimao za Nikolu i zbog toga se Nikola ponovo osećao kao da je sam, ali to nikad nije rekao Davidu, jer je znao da će ga uvrediti. “Kakvo je to pitanje?” upita ga David “Mozda zato što je ona najlepša devojka u celoj školi, ma kakvoj školi u celom gradu” rece David zamišljajući Anu kako mu se smeška. “Pa znam, ali ima još lepih devojaka u našoj skoli” reče mu Nikola žaleći što je započeo ovu temu. “Kao ko na primer?” reče mu David “Pa Sonja se stalno muva oko tebe svako vidi da je zaljubljena u tebe preko ušiju” na ove reči se David nasmeja “Sonja?”, “Ona nije nista u poredjenju sa mojom Anom”, “Pa sad, tehnički ona nije tvoja” reče Nikola malo uvređeno pošto se njemu Sonja sviđala i smatrao je da je ona za njega najlepša devojka u školi. “Šta hoćeš time da kažeš?” zaustavi se David i naglo se okrete ka Nikoli. “Samo to da ona nije tvoja devojka” rece mu Nikola izbegavavši Davidov pogled “To što si ti ljubomoran, jer znas da ja imam bar neke šanse kod nje, za razliku od tebe, nije moja stvar” izdra se David na njega i nastavi dalje da hoda ne osvrćući se da pogleda da li Nikola ide za njim. Stajao je ukopan u mestu dok je senka u kojoj se nalazio postajala sva manja i manja. “Dobro, čim je odmah braniš to znači da bi više voleo da se družiš sa njom nego sa mnom” izdra se Nikola. David se okrene ka njemu “Pa naravno” viknuo je “Čak mi je i sestra bolji prijatelj od tebe” okrenu se i nastavi svojim putem, Nikoli su se pojavile male suze na očima, ali ih on brzo obrisa, naglo se okrenuo i potrčao ka jezeru ne rekavši više ni jednu jedinu reč, svom beše nekada najboljem prijatelju. Pošto je put nastavio sam, David je počeo da priča sam sa sobom “Pa tehnički ona nije tvoja” ponavljao je Nikoline reci “Ko je on to da mi kaže, ni sam nikad nije imao devojku, a meni nešto priča, a i ovi moji roditelji! Baš su sad našli da idu kod tetke, a meni da ostave malo razmaženo derište da je čuvam” ljutito je pričao dok su mu kapljice znoja padale sa lica. Sunce kao da se približilo samoj površini zemlje koliko je toplo bilo, trava je svuda bila žuta, a i sve ostalo što se nalazilo na suncu prosto je vrištalo za samo par kapljica vode. “Postalo je previše vruće” pomislio je David dok je pio vodu iz flaše “Bolje bi bilo da presečem put kroz šumu, tamo i onako ima više hlada” rece on dok je vraćao flašu u ranac i polako krene ka hladu koji kao da ga je stalno dozivao. Išavši tako kroz hladovinu sume Davidu se učinilo da što više zalazi u šumu to postaje sve hladnije i kako mu se ovaj put mnogo odužio. Posle nekog vremena stao je na jedno veliko oboreno stablo i osvrnuo se oko sebe “Mislim da je bolje da se vratim” rekao je sam sebi. Nešto je bilo čudno u ovoj šumi i David je to primetio, previše je bilo hladno čak i u hladu ove ogromne šume, a da ne spominjem da ga je gluvonema tišina totalno izludela da je stalno nešto usput pevušio. Kada je izabrao pravac u kojem će da se vrati i kada bi krenuo tim putem stalno bi nailazio na ono isto stablo na kome se malopre odmarao,” Nemoguce da se stalno vracam na isto mesto” govorio je sebi i ponovo pokusavao da se vrati nazad skrecuci cas levo cas desno ali bi se na kraju stalno vracao na isto mesto. Posle nekog vremena je odustao i odlucio da ponovo dodje na ono veliko stablo i da se jos malo odmori. Dok je tako lezao gledajuci u krosnju drveca neki zvuk je dopreo do njega i on se brzo podize na noge. “Sta je to bilo” zapitkivao se dok se okretao u mestu i od jednom dunu tako snazan vetar je morao da pokrije oci i da se skljupca kod velikog stabla. Kada je vetar konacno prestao David skloni ruke sa ociju i ispred sebe ugleda stvorenje koje do tad nikad nije video, bilo je ogromno i u ruci je drzalo veliku sekiru, malo je protrljao oci jer je mislio da ga one samo varaju i ponovo pogleda u priliku koja se nalazila ispred njega. Bila je zelene boje sva u oziljcima najruznije ali isto tako i najstrasnije stvorenje koje je David ikada videlo, zakoracio je ka Davidu pitajuci se sta je to pronasao u ovim delovima sume. Kada se konacno prizvao pameti David se brzo povuce unazad u nadi da ce uspeti da pronadje neku motku koja ce mu pomoci ali umesto toga je udario u deblo velikog drveta i stao ukopano da gleda u stvorenje koje mu se sve vise i vise priblizavalo, Kada se nasao sasvim ispred njega stvorenje se polako nagnulo da osmorti bice koje se nalazilo ispred njega “Covek!” uzviknu stvorenje glasom koji je bio tako grub da se po njemu znalo o kakvom stvorenju je rec. Ork se odmaknu od Davida i poce da podize svoju veliku sekiru u vis spremajuci se da ga isece na pola kad od jednom u ledja mu se zabode jedna strela, on malo zastade pa ponovo nastavi da dize svoju sekirua onda mu se zabode jos jedna u ledja i on se na to okrenu i zadobi jos tri strele u svoje srce. Polako ispusti sekiru iz ruke i okrenu se Davidu “danas si imao srece” rece mu dok mu je krv polako curila iz usta i pade mrtav pored njega. David se uplaseno pomeri od mrtvog tela i zagleda se u njega, sve dok jos jedan sada nezniji glas vise nalik ljudskom dopre do njega i on se okrete ka mestu gde je, samo pre nekoliko minuta ugledao ovog mrtvog orka , stajalo bice koje je podsecalo na coveka a tako razlicito od njega, sa siljatim usima i zelenom odecom, u rukama je drzalo luk i strelu i svojim svetlo plavim ocima gledalo u Davida.

A ko je pisac uopste ovoga i one knjige sto ste izdali???

PISCI ovoga su ANONIMNI zato sto je to za sada njihova volja,a Revane 1000x sam ti rekao da ja nisam u IM vec skoro godinu dana i da nemam blage veze kako izgleda knjiga koju je radio IM tim.Mada me uzasno zanima,ali nisam bio u mogucnosti da posetim ovogodisnji sajam knjiga.Any1 seen that book?!Izuzetno sam radoznao kako izgleda i mrzim Mileta i Macka jer oni dobise po primerak knjige,a ja ne... (salim se ne mrzim vas,samo je ovo kiselo grozdje)

Ja ti i dalje ne verujem

Atriann ::

PISCI ovoga su ANONIMNI zato sto je to za sada njihova volja,a Revane 1000x sam ti rekao da ja nisam u IM vec skoro godinu dana i da nemam blage veze kako izgleda knjiga koju je radio IM tim.Mada me uzasno zanima,ali nisam bio u mogucnosti da posetim ovogodisnji sajam knjiga.Any1 seen that book?!Izuzetno sam radoznao kako izgleda i mrzim Mileta i Macka jer oni dobise po primerak knjige,a ja ne... (salim se ne mrzim vas,samo je ovo kiselo grozdje)

Znas li barem da li je IM:Slovenska mitologija o mitologiji ili o ovakvim kross-referencama.

Mislim da treba da promenite kolor shemu quota

knjga ce biti fina ...onako da se lagano prelistava procita po nesto...odlicno ilustrovana...mogu reci za sve uzraste..

Otkud ti znas? Jesi li spijun? Priznaj. Znam da jesi.

mnogo pitas .... pojesce te mrak

Orangeweed ::

mnogo pitas .... pojesce te mrak

Gde si još čuo da mrak jede tamu?