My love story...

Biblioteka "Peccata Sanguinem"
Tvrdo i hrapavo drvo joj je pritiskalo lice. Parčići iverja su joj bili zabijeni u ruku. Mogla je da ostei slankast ukus krvi u ustima i plimu bola koja joj nadolazi iza zatvorenih kapaka. Nije mogla da otvori oči. Ne sad. Ne posle onoga što je videla i doživela. Sećanje joj je bilo tako živo. Ukus krvi se mešao sa šampanjcem, valcer sa kricima umirućih. Progutala je pljuvačku, osećajući kako joj krv klizi niz grlo. Proklela je u sebi rejčel, Rejčel koja ju je dovela na ovu užasnu zabavu, dragu i milu Rejčel koja je ležala nekoliko koraka dalje dok su joj...kap...kap...oči curile iz raspolućene lobanje. Ujela se jako za usnu da bi potisnula suze i u tom trenutku cela noć joj se vrati.
Biblioteka je bila jako stara. Nastala je u VII, VIII veku i pripadala nekom slavnom alhemičaru, ili druidu, ili šta već, nikada je nisu zanimale takve stvari. Ni sada ne bi došla da joj Rejč već mesecima nije kukala kako mora da izađe i da Mark jeste svinja kao i većina muškaraca, ali da ona ima 32 godine i mora da zadovolji svoje impulse. Nasmejala se u sebi, pomislivši kako rejč menja stavove prema najnovijem Vogue-u. Prvo je bila feministkinja, pa nutricionistkinja, pa obožavateljka meseca i nekih koještarija, da bi majski Vogue objavio kako žena sama treba da zadovolji "svoje impulse". Mada morala je da prizna kako biblioteka zaista deluje impresivno. Ogromni reljefni stubovi koji kao da kombinuju Kama Sutru i dnevnike De Sada, ogromne hrastove police sa hiljadama knjiga uredno složenim. Visoki lusteri koji bacaju meko svetlo na okupljene. Osvrnula se, ispravila nabore na svojoj crnoj haljini sa dubokim dekolteom i izrezom kroz koji se nazirala mlečna put njene butine. Mrzela je tu haljinu. Rejčel ju je nazivala otmenom i poželjnom, a ona kurvinjskom. Uzela je šampanjac od konobara u prolazu i taman kada je pustila penušavu tečnost da joj sklizne niz grlo, pored nje se stvorila rejčel. Sa muškarcem. Iako je morala da prizna da je zgodan, građen kao Apolon, plave oči, crna kosa, nešto u njemu ga je odbijalo. Možda taj kristalni pogled i smešak nekoga ko zna da je dovoljno bogat da može kupiti sve što poželi. "Alex ovo je gospodin Korvin, on je finansirao restauraciju ove..." On joj pruži ruku odmeravajući je polako pd nežnih stopala, preko listova i butina čija se gipkoća skoro osećala, preko struka i dekoltea gde mu se pogled zadržao na jedrim grudima, preko vrata do žad zelenih očiju koje su sada gorele. "Zovi me Robert, molim te." "Ne želim nikako da te zovem, pa dobro možda bi usrani izbljuvku odgovaralo..."-pomislila je u sebi ali naterala se na jedan usiljeni osmeh. "...i znaš on ima kompaniju i njegov stric je Artur..." Ignorišući Rejčel Robert se primače Alex i nagnuvši se opasno blizu, skoro usnama dodirujući njeno uvo on prošaputa:"Pleši sa mnom." Tenzija u Alex je narastala, šta ovaj misli da tek tako može da me odvuče u krevet; "Ne bih...ne plešem dobro." On je uhvati za ruku i oko struka i pogledavši je onim ledenim očima nasmeši se otkrivajući blistavo bele zube:"Još nisam sreo anđela koji ne zna da pleše." Alex samo zakoluta očima, ali Rejčel joj uputi takav pogled koji kao da kaže "Ako ovo propustiš zagorčaću ti život, ili će mi moj šef zagorčati život i onda si mrtva." Nevoljno ona krenu. Na sredini biblioteke koja je svečano ponovo otverna posle koliko godina bilo je nekoliko parova koji su plesali. Posle minut ili dva plesa Alex primeti da joj nešto pritiska unutrašnju stranu butine. Diskretno je spustila pogled i oči joj se raširiše u neverici kad je primetila koliku erekciju Robert ima. Brzo diže glavu spremna da mu opali šamar, i već je digla ruku za udarac, kad je shvatila da on uopšte ne gleda u nju. Netremice je gledao u nešto preko njenog ramena i već je bala počela da mu curi iz ugla usana. "Šta koji..." I tada otpočeše vrisci.
Alex se trže osećajući iverje kao stotine igala koje joj bodu nerve. pomerila je ukrućenu ruku i nepovređenom rukom sklonila gredu. Podigla se na kolena samo da bi se ponovo suočila sa opštim masakrom oko sebe. Svuda naokolo su bili ljudi, ili bar ono što je ostalo od njih. Delovi tela su bili razbacani okolo, nečije iznutrice su visile sa jednog od lustera, nečija glava je bila u činiji sa punčom. Smrad usirene krvi je bio toliko jak da se zagrcnula. Polako se podigla na nesigurne noge. Bila je raščupana, pocepane usne, sjebane ruke, haljina joj je bila prekrivena prašinom i krvlju. Pravo pod njenim nogama je ležao Robert sa krvavom zjapećom jamom na preponama. Leđa su joj dudnjala tamo gde ju je parče police udarilo. Polako je krenula. Bilo gde samo što dalje od...ovoga. A kada bude na sigurnom, možda i pozove pandure. Nešto krcnu iza nje. Naglo se okrenuvši, našla se skoro licem u lice sa...bićem...stvari...čudovištem koje je ovo uradilo. Bilo je pogrbljeno, dlakavo, sa rukama koje su se skoro vukle po podu. Čak i takvo je bilo viskoko 3 metra, krzno ulepljeno krvlju, žute kljove i oči...crvene oči. Alex oseti kako ne može da skin e pogled sa tih očiju. Osetila je kako joj se bradavice krute i uspravljaju, osetila je kako joj kolena klecaju. Prepone su joj gorele. Gaćice su joj bile skroz vlažne. Zver joj se približi. NIje mogla da se mrdne, da jaukne. Bila je opijena, ovo je bio osećaj koji nikad nije doživela. Kao najjači orgazam koji nikada ne prestaje. A to biće je imalo neku ogromnu stvar između svojih dlakavih, krivih nogu. Sa užasom Alex shvati kako joj se svesnost gasi ustupajući mesto sirovoj požudi. Oči su joj se fokusirale samo na tu ogromnu stvar, na to kako prodire u nju, kako je j**e, kako ona jaše na talasima zadovoljstva do kraja...do smrti. "Ljudi su kao knjige krvi. Gde god da ih otvoriš krvare."-reče stvorpribližavajući se Alex. Onda u trenu zver otvori Alex kandžom i poče da je čita sa uživanjem.

thanx to:Clive Barker
16.08.03

nisam prochitao to al prochitatju...elem...ooooop! disko disko disko u tebi se narod stisko navalila mlada rulja ooomladina vrishtji ljulja...a curice skachu i zhvakatje zhvatju aaa curice skachu i zhvakatje zhvatju!

bunari

ja volim stare bunare i skroz su mi romantichni...ono od kamena...sa vitlom i limenom kofom...na nekom blagom brdashcetu okruzhen jorgovanima il onim starinjskim cvetjem shto ima ogroman cvet onako dronjav is ve...pa obrasli mahovinom...nagnesh se nad bunar i udari te ona svezhina...vidish dole kako talasa crna povrshina vode...kao mali obozhavao sam da gledam u bunar uvek su mi branili...da ne upadnem shta li...ja sam se pitao dal unutra zhive ribe...volim kad dodjem leti na neki bunar...izvuchem kofu vode i samo potopim glavu u kofu...i pijem onako ko krava...jednom sam prisustvovao chishtjenju jako starog bunara...bilo je maaagichno...ok bilo je pijanih majstora i blata i mulja al je bilo chista magija...o kako sam zheleo znati shta je na dnu bunara starog recimo 60god...izvadili su jedan lanac koji je drzhao kofu...jednu kofu...i dooosta vlasha od piva vina rakije i slichnog...sve su bile pune...ljudi su leti hladili pitje u bunaru tad nije bilo frizhidera i rasladnih uredjaja...i poneka flasha je ispadala iz kofe...o kako sam sladio svoj um misletji kako je moj pradeda pre 60god stavio flashu rakije u bunar i kako ja sada drzhim rakiju staru 60god...i onda krene kako su nekad ljudi radili i zhiveli...i shta se radilo na bunaru to je bio centar domatjinstva...zamisli choveka kome je ispala ova kofa u bunar za vreme drugog svetskog rata...mozhda je moja prababa posekla nogu gadno i pradeda otishao na bunar da donese vode da operu pa mu upala kofa pa je verovatno trchao do sledetjeg najblizheg bunara...daleko je trchao znam gde je sledetji najblizhi bunar...iz ovog bunara su pili nemci?...bunari komuniciraju jedni sa drugima na ogromnim distancama...preko podzemnih voda prichaju jedni drugima...raduju se kad sunce naidje preko njih...ili kada proleti ptica hvale se jedni drugima...to kad je pradeda ispustio kofu to se josh preprichava...bunari pamte duzhe nego ljudi...bunari nikad ne zaboravljaju...

bunari umiru kad ih zakopaju...

Alal vera majstore!Ja se zezao sa naslovom teme, pa postovao horor pricu,ali ti si mu jebao kevu!

A ha ko je sad emo Mislim na obojcu
Po očevoj lozi jedna strana su bili komunisti,a jedna četnici!
I onda je moja čukun baba čuvlal porodične slike u odzaku(znaci da sam ja kompletna ličnost sad).Nego da se vratim na temu.Mog pradedu su ubili četnici,ubacili su ga u bunar.On je isto bio četnik ali je spavao sa komandirevom ženom
To mi je pričala baba ne rodjena ali to nije ni bitno!

no comment: