Nekoliko mojih prica...

- Eternal Midian (Eclipse of the Wishmaster) -
Executor
22.10.02.
-----------------------------------------------------------------------------
-First Wish
Grimizni zraci sunca su se poput kopalja zabadali u njegove ocne jabucice.
Mrzovoljno je otvorio oci,samo da bi se po ko zna koji put susreo sa suro-
vom stvarnoscu.Uzdahnuo je,posezuci za paklicom iz koje je izvadio poslednju,
vec izlomljenu cigaru.Udahnuo je prvi dim kao sto novorodjence uzima prvi
gutljaj zivota iz okolne atmosfere.Uzivanje mu pomuti napad mucnine,izazvan
uzasnim kvalitetom cigare.Lenjo je ustao,svukao preko glave prljavu,plavu
majcu u kojoj je spavao i onako go se odteturao do klonje.Tamo se olaksao
bucno,ispustajuci pri tom neko priguseno stenjanje.Istresao ga je dva-tri
puta i ne zastajuci da opere ruke otisao u kuhinju da vidi imali se sto poje-
sti.Osim prokislog mleka i konzerve pastete koju je doneo iz vojske pre 4 go-
dine,i koja je verovatno do sada razvila sopstveni eko sistem,nije bilo ni-
cega drugog.Kao sto je i ocekivao.Sada se smestio za sto i poceo da razgleda
neobicni predmet koji je sinoc nasao na otpadu.Bila je to mesingana kugla,pre-
krivena gomilom prljavstine,ispod koje su se nazirala neka slova,malo veca od
bilijarske kugle.Dok ju je gledao,pomislio je kako ce za nju moci da iz-
vuce koju kintu kod lokalnog zalagaca.Mada ce prvo morati da je ocisti,ako
misli da dobije nesto vise od pakla cigareta.Uzeo je svoju plavu majcu i poceo
polako da trlja kuglu.Odjednom se trze.Kao da mu se ucinilo da se kugla zagre-
jala.Pipnuo ju je golom rukom i brzo je trgao ostavljajuci na povrsini parce
koze.Kugla je bila usijana.Brzo je stavio prst u usta i taman kada je hteo da
povice na sav glas,koji je kurac ovome,neko snazno pokuca na vrata.On brzo
ustade i otvori vrata.Pred njima je stajao...neko.Neznanac je bio visok,skoro
za glavu visi od njega,znaci negde oko dva metra,ali je bio mrsav,sa belim li-
cem,belom kosom koja mu je padala preko ramena i kao rubin,ili jos bolje vatre
pakla,crvenim ocima."Zvao si me."-rece neznanac glasom koji nije sadrzao ni
trunku pitanja vec je bio toliko jak i istinit da se on zateturao nekoliko ko-
raka i seo u onu svoju rasklimatanu stolicu."Kh..kk..ko si ti?"-jedva istera
on kroz stisnuto grlo.Stranac ucini nesto neobicno.Nije dosetao do njega vec
se odjednom stvorio ispred njega,gledajuci ga odozgo onim njegovim groznim
ocima."Kao madjionicar,cas je tu cas je tamo."-pomisli on,ali se konacno malo
pribrao i daleko grubljim glasom rekao:"Ja nemam mnogo brale,ali i ako mi i to
pokusas oduzeti,tako mi Boga,razbicu ti bulju."Neznanac se nasmeja i pogleda
ga pogledom koji kao da se fokusirao na neku tacku unutar njegove glave,tamo
gde su mu sakrivene sve zelje."Znam da nemas mnogo,cak mogu slobodno reci da
nemas nista,"-rece stranac osvrcuci se po skromnom sobicku,"zato sam ja ovde,
da ti poklonim ono za cim ti srce zudi."On se nasmeja gaseci poslednju cigaru.
"Ti burazeru ces da mi das sve sto ja pozelim?Pa bre,nemoj da mislis da ces
tim tvojim uvrnuto-jebenim-pederskim stilom da me zaprepastis,vidjao sam ja i
perverznije."Stranac se blago nasmeja,otkrivajuci niz ostrih,hladnih zuba."Da,
ja sam ovde da ti ispunim tri zelje."Sedeci na stolici,on sebi priusti jedan
lagani osmeh."Ispunjavas zelje,a?Onda ti ne bi bio problem da mi stvoris pa-
klicu Marlboroa,a?""Kako zelite."-uz blagi naklom tudjin izvuce paklicu crve-
nog Marlboroa iz dzepa svoje odore.Prihvatajuci je drhtavim rukama,on pomisli
u sebi:"Jebiga,jos dve zelje.Moram biti pazljiv."

-Codex Barathri
Masivna kula od kamena je blago podrhtavala,dok je kraj nje prolazio teretni
voz,vukuci svoj teret tamo negde ka jugu.Kula je bila okrugla,njen drveni krov
se nadnosio nad nadvoznjakom koji je bio deset metara iznad zemlje.Drveni de-
lovi kule,kao sto su krov i okviri prozora,vec su poceli polako da potpadaju
pod uticaj prolaznosti i na njima vise nije ostalo ni trunke boje.Cak i drvo
od koga su bili sagradjeni je pocelo da truli i da se raspada.Kula je stajala
prakticno u sred grada,i stotine ljudi su dnevno prolazile pored nje i nisu je
primecivale.Stajala je tu kao nema zaostavstina,iz vremena u kome je sluzila
kao magaza za zito,i kada je pripadala nekom drugom narodu,narodu tamne koze,
krivih sablji i turbana.Posle stotina godina zivota unutar svojih zidova,mo-
glo bi se za nju reci da je usamljena.Mada ne tako usamljena,kao onaj koji je
obitavao u njoj.Iznutra,kula je bila memljiva sa velikim pecatima budji koji
su se hvatali po zidovima,skoro srusenim stepenicama,i gotovo jedinom ocuvanom
sobom.Ta soba je bila u potkrovlju,skoro u potpunosti sacuvana,samo su useci u
zidu odavali kuda je voda godinama urezivala svoju povest.Soba nije bila pra-
zna.Na sredini sobe je lezao jedan cilim,majstorske izrade,cilim na kome su se
grimizno crvena i modro crna mesale i gradile jedinstvenu saru.Ako bi se pa-
zljuvo u nju gledalo moglo se primetiti da predstavlja pauka uhvacenog u mrezu
smrti.Pored cilima je stajao drider.Drider je bice koje potice iz najdubljih
delova podzemlja,tamo gde je sunceva svetlost samo mit,a povrsina bajka koja
se prica pod okriljem vecite noci.Njegova donja polovina tela je bila pauko-
lika,sest cvrstih nogu,prekrivenih mat crnim hitinom,sa krajevima toliko os-
trim,da su bez problema mogle da buse kamen.Masivno crno telo,prekriveno ma-
snom cekinjom,na koje se nastavljala gornja polovina tela.Gornja polovina te-
la je nalikovala na coveciju.Imao je nagi torzo bledo-plave boje koze,sa mi-
sicavim rukama ciji su se prsti zavrsavali kratkim,crnim kandzama.Crte lica su
bile malo izduzene,prefinjene,mada su krile neku veliku bol.Duga,ravna,bela
kosa mu je delimicno zaklanjala crne oci.Bio je to drider.Takodje,u ovom tre-
nutku,to je verovatno najusamljenije bice u celoj zemlji.Svojom moci,ili bo-
lje reci prokletsvom,znao je sve sta se desava oko njega,mogao je citati umo-
ve onih inteligentnih bica oko njega.Pitao se,ponovo i ponovo,kako ta bica mo-
gu misliti da su usamljena i tuzna,kada ih u svakom trenutku okruzuju drugi
nalik njima,kada mogu pogledati svet oko sebe,svet pun lepota,kako onih skri-
venih,tako i onih svakodnevnih,koje vec uzimaju zdravo za gotovo.On nista od
toga nije mogao videti,ali je mogao citati osecanja iz njihovih umova.Zami-
sljao je kako je to lepo,kada sedis i gledas kako se crvena kugla pomalja iza
obzorja,ili kada gledas nebo poprskano zvezdama,kapljicama stvaranja koje su
tu ostale da nas podsecaju da je lepota bezvremena i neogranicena.Mastao je o
tome da se smeje sa ostalima,da istrazuje dubine okeana,da uziva u zivotu i
ljubavi.Kiselo se osmehnuo,podsecajuci sebe da je on Briht'ri-Izbaceni.Vise ne
ucestvuje u tkanju Mreze Svega,svojom voljom.Oduzeta mu je moc da pravi Niti,
ali je umesto nje dobio moc da Oseca.Namrstio se toliko da su mu se vedje do-
dirnule.Setio se svakog sitnog detalja koji ga je naveo na to sto je sada.
"Medeh tanar'ri nall!"Sam je bio kriv.Oduvek je slusao o tajanstvenoj povrsini
o cudima koja je ispunjuju,oduvek je mastao da je iskusi.To ga je i nateralo
da prihvati Zakletvu-Codex Barathri.Odrekao se svega sto je bio,zarad parceta
na povrsini.Bio je teleportovan iz Mezzobrezana,na ovo mesto koje sada ne mo-
ze da napusti jer je omedjen.A cilim je tu da ga podseca kako se Mreza razvija
po svom htenju.Vec cetiri stotine godina nije video nikoga,a u njegovom srcu
je odavno zgasla nada da ce ikada ikog videti.Sada je samo neizmerna tama i
bol i patnja ispunjavala njegovo srce.Ponekad bi toliko naraslo od tolikog ce-
mera,da se korpcao po hladnom podu,misleci da ce se ugusiti.Odavno se vlaga
kule izmesala sa njegovim nebrojenim suzama.Sada je zeleo samo jedno.Protrljao
je oci,jer mu se ucinilo da se Mreza na cilimu izmenila.Boje su izmenile nija-
nse,crvena je postala poput krvi iz rane na grudima,a ona druga je postala
crna kao samo nistavilo.Pauk na mrezi se izmenio u gavrana.Gavrana sa jednim
okom.Zatresao je glavom,pokusavajuci da razbistri misli."Karah na'r!Predugo
sam sam,pocinjem da ludim!"-vrisnu u prazno."Ali ne bi zeleo da je tako,zar
ne?"-progovori neki neznanac koji se nehajno naslonio na zid."Medeh saa!Ko si
ti?!"-tri para nogu nervozno zaskripase dok se okretao da se susretne sa njim.
"Atriann ce biti dovoljno za sada."-odgovori mu tudjin,odjednom se stvorivsi
pred njim.Na spomen njegovog imena driderove oci se rasirise u strahu,a ruka
mu opisa nesvesno krug,simbol zastite od zla,"Zar to nije drugo ime za..."
"Dosao sam da ti ispunim zelju...jednu."-crvene oci sevnuse ka drideru,"ali
ako neces..."-Atriann se okrete."Ne,stani!Stani,molim te!"-dridera je glas
izdao,osecalo se mnogo patnje i ceznje u tom glasu,drhtao je od ocekivanja.
"Pozeli zelju."-ravnim glasom mu rece prilika,ali je odzvanjao kao glas usuda.
"Svih ovih stoleca,sam zeleo samo jedno,samo jednu prokletu stvar..."-drider
ne izdrza i poce da grca,gusen suzama.Bleda prilika ga je svrdlala pogledom,
koji je naterao mucenika da se smiri i izgovori jasno:"Zelim da budem kao oni
koji me okruzuju,sta oni osecaju da i ja osecam,sta su oni i ja da sam."Pri-
lika zaogrnuta u crno se blago nasmesi osmehom,koji je naterao dridera da se
uhvati za kamen,jer to je bio osmeh sudije koji izrice smrtnu presudu."Kako
zelite."Atriann zapljeska rukama,i dridera nestade.Uskoro je kula posle cita-
ve vecnosti ponovo bila napustena.Sara na cilimu je prikazivala pauka koga
davi sopstvena mreza.Iako pauk nije imao lice,cinilo se da vristi.Hiljadama
kilometara daleko,na jednoj ogromnoj plazi u tropskom pojasu,stajao je jedan
neobican kamen.Nekako je podsecao na pauka.Ali to se tesko moglo primetiti,po-
sto je bio okruzen hiljadama,gotovo identicnih kamenova.

- The Dissolution of Eternity -
24.08.01
EXECUTOR
-----------------------------------------------------------------------------
Ho Drakon Ho Megas
Pogledao se u ogledalo.I nije bio neki prizor.Prosecno,pomalo ruznjikavo lice
crna kratka kosa,crne oci,crna dusa.Udahnuo je i zaronio u sebe.U glavi mu je
besnela oluja.Lomio se izmedju 2 stvari;izmedju onoga sto jeste i onoga sto
je hteo da bude.Zeleo je da bude kao oni koji su mu bili prijatelji,zeleo je,
ali mu nije polazilo za rukom.Imitiranje onoga sto su oni bili sami po sebi,
uspevalo mu je kao sto vetru uspeva da podigne planinu.Ali plasio se da ako
bude bio bio ono sto jeste,da ce ga drugovi napustiti.A sa njima je bio sko-
ro ceo zivot.Menjali su se na njegove oci,metamorfirali su u vise oblike sve-
sti,cak i najgori medju njima je izgleda uspeo da podesi ritam srca sa ritmom
uma.Samo sto njemu izgleda srce bije jace,ili mu je mozda mozak zatvoren za
te vise cikluse.Opustio se i polako poceo da izdise,izbacujuci sve negativno
iz sebe.Srce mu ubrza.Oci mu promenise boju u zuto.Ruke prerastose u kandze
obrasle krljustima.Noge mu se pretvorise u rep.Lice mu se izduzi,pretvorivsi
se u celjust nacickanu zubima.Vise nije imao um,nije mu vise trebao.Imao je
vatru u grudima.Znao je ko je.Poslednjim odbleskom svesti bljunu plamen.Ogle-
dalo puce.
-----------------------------------------------------------------------------
Beyond Sanctorum
Gotovo.Sletanje je gotovo.Konacno je na Zemlji.Kada je sleteo na zemlju,video
je da je to plodna planeta.Milijarde zivotnih oblika su lutali povrsinom.Dok
je odlucio da ce da ostane na planeti,njome su vec trcale neke velike zivo-
tinje.Mnogo naporne po njegovom misljenju.Taman kad mu se javilo neko toplo
predosecanje u vezi sa Zemljom,mozda nesto zvano simpatija,velike gmizavce su
zamenila mala krhka bica.Posvetio im je ceo minut.Kada je pukla atomska bo-
mba,odlucio je da ih je zavoleo i da bi zeleo da je kao oni.Dok se promenio
vecina ljudi je zivela izvan Zemlje,na njenom satelitu i okolnim planetama.
Racvastim jezikom je obliznuo usta.Ljudi nestade.Svojim ljubicastim ocima
pogleda brzo oko sebe.Sunce eksplodira.Sedeo je sam u mraku.Sedeo je sam i
svetleo zelenom svetloscu u mraku."Gde odose svi,pa ovde sam tek deset minu-
ta?"Spakovao je svoje stvari i otisao dalje.Vasiona je umrla.
-----------------------------------------------------------------------------
Diabolus in Musica
Kutija mu je stajala na stolu.Jutros ju je uzeo od postara.Bila je obicna ka-
rtonska kutija,boje kartona,zalepljena selotejpom.Otvorio ju je.Iz gomile
stiropora izvuce CD.Bio je to obican CD bez kutije sa jednom crnom notom i-
stampanom na njemu.Pretpostavljao je da je to muzicki CD ali nije znao od ko-
ga je."Valjda nije neko sranje ,daj boze da je nesto dobro."Dok je palio ra-
cunar,razmisljao je o tome ko mu salje CD.Moguce da ga neko drka nekim sranj-
em,a mozda mu je njegovo drustvo kupilo mada nije znao zasto.Ubacio je CD,
i shvatio da pokusaj voznje bicikla od strane bica bez udova nije nista
u poredjenju sa stvaranjem ove muzike.Verovatno su je stvarala bica koja ne
da da nisu cula za note i tonove,nego nisu culi ni za muziku,a verovatno nisu
imali usi ili ruke,doduse mozda su imali visak ustiju."JPHFX!,;#?8,...!5AL!"
Odjednom muzika stade."Hvala kurcu!"-i to su bile njegove poslednje reci.On
je znao da ga mnogi mrze,ali nije ni predpostavljao da Stvarnost ima pik na
njega.
-----------------------------------------------------------------------------
Lingua Mortis
Uzivao je.Svakim atomom tela je udisao uzivanje,i ponos.Narocito ponos.Bio je
ponosan na sebe i svoju "decu".Ispred njega dole na trgu,u pravilnom poretku
marsirala je reka ljudi.Napred su isle zene,obucene u jednostavne letnje ha-
ljine,kosa vezanih u pletenice.Iza zena su isli njihovi muzevi,obuceni u pla-
ve radnicke kombinezone,malo pohabani od vremena i rada.Kosu im je prosaravala
koja seda,ali oci su im bile pune zivota i ljubavi prema velikom Vodji.Za nji-
ma su trckarala deca sa crvenim maramama vezanim oko vrata.A iza njih...
Grudi mu se naduse od uzbudjenja,preteci da pokidaju njegovu bluzu.U pravilnom
poretku je marsiralo hiljade i hiljade vojnika.Svi u crvenom,svi sa puskama
prebacenim preko ramena.Jato sunaca se presijavalo na njihovim bajonetima.Kao
po komandi svi do jednog mu salutirase.Suza zasvetle u njegovom oku.Bolnicar
pridje i pomeri jecavog starca dalje od terarijuma.Unutra su mravi i dalje be-
smisleno jurili gore-dole.
-----------------------------------------------------------------------------
Hollenthon
Klatno se klatilo.Klatno ostro kao smrt se klatilo levo-desno.Od komada Vreme-
na je seklo delove Stvarnosti.Sat je imao brojcanik velicine jednog Mlecnog
Puta,i koja crna rupa pride.Mala kazaljka je promicala ostavljajuci za sobom
godine,vekove,eone...Velika je mogla da napravi samo jedan krug.Sat je bio
alfa i omega stvarnosti.Pocetak i kraj univerzuma.Prilika poput nebule je se-
dela pored sata.Imala je oci u kojima su se nove gubile.Znao je sta mu je ci-
niti.Ustade i pogleda kosu.Prostor oko nje je bio ljubicast i crvcao je,jer je
sekla nesrecnu stvarnost uhvacenu promajom.U mislima je otisao do pocetka sve-
ga.Bio je to lep pocetak.Sat stade.Kosa zamahnu.Svega nestade.
-----------------------------------------------------------------------------
Carnival Diablos
Znao je.Oduvek je znao.Pricali su mu da je opicen,luckast,da je zaludjenik;ni-
su mu verovali ni rec,bio je kao slepo crevo;nepotreban,ali prisutan.Ali sada
je otkrio istinu.Znao je da zemljom hodaju bica koja se hrane ljudskim dusama.
Sisali su duse iz leve ruke ljudi.Bas mesto malo ispod levog lakta.Sve je on
video.Kako se hrane i kako njihove zrtve odumiru i na kraju postaju kao oni
sto su ih ubili.Vala,borice se.Ima da se bori i poslednjim atomom snage u se-
bi ako treba.Sada je imao cilj.Niko i nista ga nece zaustaviti,i tako mu sve-
visnje sile on,on ce biti poznat u svetu,kao covek koji je razotkrio i unistio
cudovista.Nesto mu pokvari trenutak trijumfa.Uzasan svrab.On poce da cesa ranu
na levom laktu.
-----------------------------------------------------------------------------
Lepaca Kliffoth
Isao je ka kaficu.Tamo je bila ona.Njegova voljena.Razmisljao je o svom dota-
dasnjem zivotu.Od malih nogu je bio dobar,uvek je pomagao kad je trebalo,po-
stovao je starije i voleo mladje,u skoli uvek dobar i primeran djak.Muziku ko-
ju je slusao nije smatrao previse eksplicitnom.Nije podnosio previse glasnu i
vristavu muziku.Ljubav koju je on pruzao bila je iskrena i topla.Verovao je u
Boga i slavio ga.Zamislio je lice svoje voljene.Ovalno lice,oiviceno smedjom
ravnom kosom koja se slivala do ramena.A tek njene oci.Te smerne kosutine sme-
dje oci.Srce mu zalupa.On pozuri da bi se sto pre video sa njom.U prolazu ba-
ci nekom prosjaku sav svoj sitnis.I u tom trenutku propade.Padao je nekoliko
sekundi i nekoliko dimenzija.Pao je u srediste vatre.Oko njega su tekle reke
lave,od mirisa sumpora suze su mu isle na oci.Ispred sebe ugleda njenu glavu.
Njeno telo je bilo nekoliko metara dalje,gde su se crni macici igrali sa nje-
nom utrobom.On vrisnu.I vristao je,i vristao,vristao...Konacno skupi snagu za
reci."Odkud ja ovde?"Milion glasova vrisnu.I svi su mu govorili jednu stvar.
"Put za Pakao je poplocan najboljim namerama!"
-----------------------------------------------------------------------------

Sincerely your's...

Executor
27.09.01.
----------------------------------------------------------------------------
-The Opening
Blaga letnja noc se spustala na grad,darivajuci njegove stanovnike zeljno
iscekivanom svezinom.Ljudi su izmileli na ulice davajuci oduska svojim ose-
canjima.Cika vesele dece u igri,zagor mladica,pesme iz kafana,sve se to me-
salo i u obliku izmaglice pocivalo nad gradom.Veselje je poput krvi isticalo
iz grada.Posle toliko vremena On se probudio.Bio je nervozan i ljut.Odlucio
je da ih sve pobije.Ljudi su se i dalje veselili.

-The Conjuring
Naspram goruceg neba ocrtavala se azurna kula.Bila je vitka i visoka,pro-
sarana misticnim oblicima.Medjutim,na dosta mesta su se nalazile duboke ru-
pe koje su se pusile i gorele jarkim plamenom.Zmaj ponovo nadlete kulu i u
brisucem letu ispali jos jednu vatrenu kuglu koja poljulja kulu.Zmaj od u-
zbudjenja riknu toliko snazno da su delovi krova kule poceli da se krune.
Unutar kule je vladao haos;sve stvari su padale,komadi tavanice su leteli na
sve strane,jedan dobar deo je goreo.U potkrovlju kule usred haosa sedela je
jedna prilika.Bio je to jedan covek,mag,visok i celav u srebrnoj odori.
Visoka kragna mu je zaklanjala lice,ali videlo se da je maksimalno koncetri-
san i miran.Koncetricni krugovi plave energije su se sirili oko njega,dok je
on lutao Astralnom Ravni.Trazio je odgovor na samo jedno pitanje:"Ima li zi-
vota posle smrti?"Vetrovi nistavila su duvali ovom dolinom Limba,odnoseci sa
sobom komad po komad Vremena.Mag je dugo hodao ovom pustinjom obasjavan sve-
tloscu dvaju sunca,Haosa i Entropije.Dok je pesacio osecao je kako tvrda ze-
mlja ispod njega upija delice njegovog zivota,sto duze vremena provede ovde,
manje su sanse da se vrati nazad,ali ako ne nadje odgovor to nece ni biti va-
zno.Kroz izmaglicu vrucine ucini mu se da nazire nesto na horizontu.On ubrza
korak.Posle nekoliko minuta ili casova,on vide jednu pogurenu priliku kako ide
ka njemu.Odjednom mu bol osinu celo.Iz slepoocnice potece krv.Mag posrnu.
"To je Zmaj,zar ne?"-zacu on skripav glas starca."Kako to znas starce, i ko
si ti?""Ja sam Nuin-Koji-Je-Sve-Znao,a sada zna malo toga;imao sam pogodbu sa
Gospodarem Bane-om,trampio sam svoju dusu za sva znanja Univerzuma,medjutim,
Bane se naljutio i poslao me ovde da sve zaboravim,kako vidis jos nisam izle-
cen."Mag mu uputi jedan kristalno probadajuci pogled,ali ubrzo spusti glavu
dole videvsi patnju vecu no sto je mogao zamisliti da postoji."Reci mi starce
postoji li nesto posle smrti?""Ja sam za taj odgovor trampio dusu sa Bane-om,
sta mi ti nudis?"Mag se nasmeja,"Starce,ne iskusavaj moje strpljenje,ti si
dusu dao bogu,ali ja ti mogu uzeti zivot.Sada mi odgovori na pitanje,ili ces
snosit posledice.""Ovaj odgovor ce te kostati duse,obezbedjujuci ti vecno pro-
kletstvo,budalo zar ga zaista toliko zelis?""Starce upozorio sam te..."Mag
dize ruku..."Dobro,dobro...Postoji bolji zivot,zivot koji te ceka u Tari,me-
stu vecne mladosti i blagostanja,mada samo jedan od mnogih ima kljuc za ra-
jska vrata."Starac iz svoje pohabane odece izvuce jedan kljuc od slonovace i
dijamanata."Evo ti meni vise ne treba,ne verujem da ce me Bane ikada pustiti
odavde..."Mag uze kljuc u ruke i cvrsto ga steze."Konacno,kljuc za Taru je moj
Hvala ti starce!"Starac ga pogleda bledo,"Za sta i ko si ti?"Mag se nasmeja
od sveg srca"Ha,ha,ha...Nije vazno Nuine-Koji-Je-Sve-Znao,a sada jos manje
zna,hvala ti!!!"Mag obmota oko sebe svoj ogrtac i izgovorivsi nekoliko caro-
bnih reci vrati se u Stvarnost.Kula je bila skoro srusena,a kroz ostatke krova
je video zmaja kako ponovo nalece.Cvrsto steze kljuc koji mu je bio u ruci i
zapoce inkantaciju:"Morta,nibus,caleon,lela,kareja..."Zmaj vide kako je covek
poceo da svetli i da isijava hladnocu,i da ne bi dospustio carobnjaku da do-
vrsi magiju zmaj polete brze i u jednom trenu proguta maga.Pobednicki krik
se odbijao od okolnih brda i izvijao u vis.Odjednom zmaj oseti ledeni dah
smrti za vratom.Pao je mrtav pre nego sto je shvatio da je mag zaista izveo
caroliju do kraja i da je progutao ledenog samoubicu.Naime mag se pretvorio u
santu leda u time unistio i zmaja i sebe.Bzzz....Nakon kratkotrajnog bola i
svetla mag se nasao sa "one" strane.U ruci mu je bio kljuc od vrata raja.Otvo-
rio je oci.Umesto besmrtnih vrtova Tare,pred njim je bila pustinja u Limbu.
"Neee!!!!Sta je ovo!?!""Lepo sam te upozorio prijatelju...ali nisi hteo da me
slusas,ovde te je dovela tvoja pohlepa i zelja za vecnim blazenstvom,trebalo
bi da znas da raj ne mozes kupiti,raj ti otvara svoja vrata samo prema tvojim
zaslugama."Mag je cutao i ubrzano disao,izgledao je kao covek koji samo sto
nije pukao.Podize ruku koja je pucketala plavom vatrom."Nuine sada ces patiti,
provescu vecnost ovde muceci te i odrzavajuci te u zivotu,vecnost mi nece biti
dovoljna za sve ono sto planiram da ti uradim!""Decko,prestani da me zoves Nu-
in,Nuin je umro odavno,ja sam Bane!"-rece starac,ali ne vise starac,skidajuci
lice starcevo i otkrivajuci svoje bozansko;to je bio Bane-Gospodar Sedam Tama,
vladar prokletih i Tuzilac Pakla."Neee!!!Moja dusa nikada nece biti tvoja!!",
povika mag i sprzi sam sebe svojom magijom.Od njega ostade samo gomilica pe-
pela koji se pusi.Gospodar uperi svoje goruce oci ka onome sto se moze nazvati
nebom i povika:"Tvoja dusa je moja i znaj da od mene niko jos nije pobegao,moj
si kad-tad."I uz grohotan smeh Bane nesta iz pustinje koja je bila obasjavana
svetloscu triju Sunaca.

-Flash of the Blade
Snaznim trzajem izvuce mac iz trupla neprijatelja.Krv prsnu po njemu i poce
da se sliva niz njegov oklop.Nije se mnogo brinuo oko cistoce oklopa,ionako
je ceo bio ogrezao u krvi.Oko njega se sirio smrad usirene krvi i smrti.Kada
bi za svako ubistvo udarao reckicu debljine decije dlake,njegov dvometarski
mac mu ne bi bio dovoljan za sve one obezglavljene ratnike,njihove raspoluce-
ne stitonose,buljuke zena i njihovih prerezanih vratova,copore iskasapljene
dece,naravno obicne vojnike i glupe Orkove nije ni racunao.Glasno se nasmejao,
njegov smeh je neko vreme lebdeo nad krvavim poljem,a onda brzo pobegao u za-
borav.Setio se svog detinjstva,svog sela i onog dana kada ga je majka odvela
kod vracare da mu prorekne sudbinu.Majka je toj vracari dala kilo brasna i
jedinu kokosku,jer je verovala u prorocanstva i svog sina.Vracara je rekla da
cu postati veliki i slavni ratnik,kako cu imati puno zlata,kako ce moja majka
ziveti kao carica do kraja zivota i kako cu umreti na borbenom polju.Veoma
mlad.Majka je tad dozivela nervni slom,od koga se nikad nije oporavila,a vra-
cara je dozivela veoma neprijatnu i veoma ostru ostricu njenog kuhinjskog no-
za.Sa dvanaest godina sam prvi put ubio.Posle sam prokrstario ceo Wiegard i
nema kraljevstva u kome nisam ubijao,spaljivao,otimao...Obicavao sam da obe-
sim nekoliko devojaka naglavacke,pa da im odsecem glave i legnem ispod njih
dok vodopadi krvi padaju po meni i reke krvi teku niz moje golo telo.Omi-
ljena zabava mi je da zarobljenicima odsecem noge i jezike i da im obecam
slobodu ako predju trista metara zvizdeci... po usijanom uglju.Nekim zaroblje-
nicima sam vezivao ruke i onda ih nacickavao strelama.Mnogi misle da je zi-
vot velikog borca uzvisen i da je on izuzetno oplemenjen covek koji se bori
za prava drugih,ustvari zivot borca je buran,krvav i cesto veoma kratak.Svakog
casa se moze desiti da te pogodi neka zalutala strela,da ti ubiju konja dok
jases na njemu i da on padne preko tebe i polomi ti kicmu.Da bi bio neko i
nesto cesto moras da zaprljas ruke,a bogami i mac.Ratnik se ponovo nasmejao.
Kleknuo je u krvavo blato i poceo odsutno da prelazi rukom preko grudi jednog
od neprijatelja.Ispruzio je svoje prste u metalnoj rukavici i brzo zamahnuvsi
rukom probi grudni kos jadnog coveka.Trenutak kasnije,imao je njegovo srce.
Ustao je i visoko iznad glave podigao srce:"Krv za Gospodara Bane-a,krv za Go-
spodara Bane-a!!!"Paznju mu privuce jedan gavran cije je crno perje bilo um-
rljano krvlju.Gavran nije imao desno oko.Ratnik ga pogleda i poce da mrmlja
nesto sebi u bradu."Ne,ne,ne!!!"-poce ratnik da vristi,nekontrolisano tresuci
svojim rukama.Zabode mac u zemlju.Srce je bacio daleko od sebe.Jos uvek vri-
steci i tresuci se ratnik udari sebe najjace sto moze u grudi.Oklop puce,uti-
skujuci delove metala duboko u telo.Jos jednom se udari u grudi lomeci svoja
rebra.Sada uz jedan nezamisliv urlik iscupa svoje srce.Zagrcnuo se i ubrzo mu
krv podje iz usta,oci su mu se prevrnule i bele beonjace su gledale sivi svet
oko sebe.Ratnikovo telo se oklembesi,jer je izgledalo kao da je vezan za neke
nevidljive konce.Bio je mrtav,a opet ne mrtav.Mrtvi ratnik podize sopstveno
srce koje je jos kucalo,i iz njegovih mrtvih usta izadje glas koji je bio nje-
gov,ali opet nije bio njegov,glas je dolazio iz nekog drugog prostora,nekog
prostora punog bola i patnje."Krv za mog gospodara,Gospodara Bane-a!!!"I mrtvi
ratnik pade i vise se ne dize.Sve je bilo tiho i mrtvo,sve osim jednookog ga-
vrana koji slete na ratnikov mac.Levo oko gavrana je bilo krvavo.

-Gates of Urizen
Vapaji umirucih i neljudski krici demona dopirali su do usamljenog paladina.
Muzika bitke ga je dozivala,ali on je jos uvek klecao,nagnut nad svetim oru-
zjem.Nije vise mogao da se moli.Tamo napolju njegova sabraca su padala kao
snoplje u beznadeznom pokusaju da se zaustave vrazije horde.A,opet,nije mogao
ni da ustane.Dok je i jedno zrno sumnje postojalo u njemu nije smeo da se po-
krene.Misice svetog ratnika,ocvrsle od mnogih nedaca i dugih godina marljivog
vezbanja bile su napete do granica izdrzljivosti.Celicna kosulja ih vise nije
mogla sputati,adrenalin i krv su sibali njegovim venama.Samo je volja preka-
ljena verom i vatrom iskusenja mogla da obuzda svetog ratnika."Moja vera je
moj stit,ranjiv sam jedino samom sebi!",mrmljao je trudeci se da potisne uza-
sne zvuke borbe.Morao je biti siguran!Iako je zeljom vec odavno bio u vihoru
boja,sada mu je trebao mir."Gospodaru!",prekinuo ga je moleciv glas."Pozurite,
preklinjem vas Svim Svetim."Dobri sluga je pokrenuo lavinu osecanja u iscrplj-
enom ratniku.Puno je bilo zala i molbe u tom iskrenom pozivu starcevom,i nade,
i ocekivanja.Vapaj je to bio pre nego poziv,ali poslednje sto je u ovom trenu-
tku trebalo paladinu bile su emocije.Talac krivice i tajfun samoprekora su
preplavili ratnika.Izbacen iz mentalne ravnoteze,ophrvan borbom da se vrati u
molitveni trans,napregao se vise nego sto je to njegovo telo moglo da izdrzi.
Celo mu se orosilo krupnim graskama znoja.Uz jedno "plink!" poceli su da pu-
caju savovi na veriznjaci od njegovih nabreklih misica.Sluga u strahu pobeze
napolje,radije bi se susreo sa celjustima demona,nego sa mrkim licem svetog
ratnika.Apsolutnom mirnocom koja je odudarala od haosa koji je vitlao napolju
paladin je ustao.Sada je bio siguran,morao je biti!Poslednje iskusenje je sta-
jalo pred njim.Odlozio je brigu za svoj zivot,kao sto je i odlozio korice ma-
ca kada je izasao iz zgrade.Ocaj je zahvatio sluge Bane-a,koji su vec pirova-
li nad krpicama otpora razvaljene tvrdjave.Sudarali su se bezumni plamteci ko-
sturi i jaukali ogrei i pakleni vojnici.Gde god bi prisao,paladinova aura bi
sekla njihovu necastivu vezu sa komandantom.Ostavljeni sami sebi,bili su lak
plen preciznim udarcima osvetnika.Kao sto sunce obasjava mesec i daje mu sjaj
tako je i paladinovo prisustvo zracilo i hrabrilo prezivele.Osmejak je zabli-
stao na smrknutom licu paladinovom i on podize pesnicu u znak trijumfa i prko-
sa ogavnom izaslaniku Bane-a,koji je predvodio napad.Ali iskezeno,sparuseno
lice,odavno umrlog vraca zagledalo se kroz oci,u dusu ratnikovu.Diabolicno ce-
rekanje zatrese bojno polje i u jednom dahu popadase svi branioci.Uzas je do-
grabio paladinovu dusu i iscupao je skeletnom rukom na usta kroz jedan nemi
krik.

-Wine of Aluqah
Unutrasnjost hrama je bila obasjavana mutnom svetloscu baklji.Baklje su se
pusile i nesigurne senke su treperile na reljefnim zidovima.Ocrtavale su ra-
zne rituale,kako bele,tako i crne magije.Grupa monaha obucenih u crne sve-
cane odore polako zamace niz hodnik koji je vodio do srca hrama.Vijugave ste-
penice su vodile u visoku kamenu odaju duboko pod zemljom.Kao da je neko ze-
leo da ovde u dubinama nedostupnog manastira,zakopa nesto izuzetno vazno i i-
zuzetno opasno.Visoke konture jednog kristalnog obeliska su dominirale prosto-
rijom.Unutar kristala je bila neka crna,gusta tecnost koja se polako mreskala.
Grupa od oko dvadesetak monaha se molila oko kristala,ritmicki se klativsi
levo,desno i pevavsi neku pesmu na drevnom jeziku moci.Iz njihovih grla culi
su se glasovi predaka,moleci Zlo da im postedi zivote.Monasi su bili u dubokom
transu,dusom i telom predani onome sto rade,odajuci svoju zivotnu energiju
svome bogu da bi ga nahranili.Sa obe strane obeliska su bile dve kolosalne,
grubo isklesane statue nekog humanoidnog bica u oklopu i sa macem u jednoj,i
tuzilackom palicom u drugoj ruci.Monasi su poceli da pevaju.Posle nekoliko ca-
sova,u kresendu glasova i ekstazi duse,ogromna kolicina zivotne energije na-
pusti monahe i ode njihovom bogu.Unutar obeliska crna tecnost poce da se ko-
mesa,izvija,muti,praveci nezemaljske oblike.Rajski oblik bi se pojavio u toj
tecnosti,samo da bi bio progutan od strane paklene devijacije samoga sebe koja
je bila jos lepsa i bolnija i brze progutana od strane drugog bozanskog obli-
ka.Monasi su netremice buljili u tu predstavu makrouniverzuma koja se odvijala
pred njima.Crna masa poce da ispusta ritmicni zvuk koji je ulazio direktno u
mozak i potpuno blokiravao svesnost.Gubio se prah proslosti,a odsjaj buducno-
sti je bio tako dalek i tako maglovit.Postojala je samo sadasnjost.I tecnost.
Polako milimetar,po milimetar mamutski kristal poce da puca.Tecnost je klju-
cala i isijavala mrznju i bes,koji su krunili deo po deo kristala.Jedna rupica,
poce sve vise i vise da se siri,dok konacno obelisk ne puce.Kljucala tecnost
siknu u mlazu,sve vise narastajuci i jacajuci,donoseci monasima,krajnje brzu i
krajnje bolnu smrt.Baklje nakratko ugasnuse dok se kovitlac ljudskih krika me-
sao sa pesmom demona,potresajuci manastir iz temelja.Kada se plamen baklji
vratio u predjasnje stanje obasjao je praznu dvoranu.Svetlost koja se odbijala
od glatkih ivica kristala je obasjavala dve kamene statue.Na obe statue je
umesto suza tekla krv.

-Birth of Venus Illegitima
Krupne suze orosise grubo lice prekaljenog pustolova.U njegovim rukama koje
su blago podrhtavale nalazilo se pismo.Citao ga je po treci put,i jos uvek
nije verovao.Nije mogao da poveruje da mu se majka ubila.Ta misao nije mo-
gla nikako da mu udje u glavu.Uzeo je pismo za ivicu i polako ga priblizio
plamenu jedine svece u njegovoj sobi.Pismo se prvo zgrci i onda u iznenadnom
bljesku svetlosti nestade.Na sto stavi omanji drveni sanduk,poslednju zaosta-
vsinu njegove pokojne majke.Unutar sanduka je bilo podosta stvari,mada ugla-
vnom papira.Uze jedan papir sa vrha.Na njemu je pisalo:"Za potomstvo"
Sabiram zbirku veliku
da je ostavim potomstvu
u sliku da je uoblici
za ram svemirski
optocen srmama
do kojih dopreh
i ne mogoh da se skrasim.

Sjurise se sva svetla
u tokove rasvetljene
da se razjasne tajne,
sabiram zbirku za potomstvo
sa kojim bih da se sretnem
i da ga darujem.
Podrzao je malo papir ispred sebe pre nego sto ga je spustio,prisecajuci se sa
koliko je zara njegova majka pisala poeziju,i kako ju je volela i kako je po-
kusavala i njemu da prenese deo te ljubavi.Izvuce drugi papir,i na njemu je
isto bila pesma;"Ponocna molitva"
Otkucava ponoc,
cini mi se zaboravljena sam
od vremena
i trcim bosonoga
da otvore se svetla
za zagrljaje i topline,
na pocetku isto
kao i na kraju,
otkucaji podignuti
do molitvi prociscenih
hoce da se otrgnu,
da se vrate vremenu,
ponocni otkucaji
molitve uzdizu.
Malo je procesljao papire i pronasao dve stvari koje su mu se ucinile izuze-
tno zanimljivim;prva je bilo parce papira,teksta ispisanog krvlju,a drugi pre-
dmet je bio noz kojim se njegova majka ubila.Bio je to noz izduzene srebrne
ostrice,prosarane zilicama safira,sa fino izradjenom drskom od belog zlata i
crnim draguljem na kraju drske.Stegao je drsku i osetio kako je nesto prolete-
lo kroz njega i nestalo u tami.Iz daljine se cuo samo plac gavrana.Bacio je
pogled na papir,rukopis na papiru je bio malo drhtav i mutan,jer je majka to
pisala sopstvenom krvlju pre nego sto je umrla:
Boiling thoughts in my head,all I can feel is
Agony,and pain which is trying to release the
Necromanser and his hords of Evil from
Entrophy,and call the Lord of Damned,again.
Sa savrsenom mirnocom covek uze noz u ruke i polako presece svoje vene na le-
voj ruci.Noz je nekako upijao krv koja je kapala iz rane i ona se kroz zilice
od safira,koji je sada postao crven,prenosila do dragulja.Dragulj se polako
punio i kad je konacno bio pun do vrha,covek ga uze poput pera i na papiru na-
pisa:
*
* *
Istina osmeli se
otkrivenim putem da krene
sama
bez pratnje i pompe,
i skrade se cuvarima
i pronadje se opet
u SMRTI...
Glava mu se sruci na sto,dok je krv pravila baricu pod stolom.Poslednjim na-
porom volje on napisa prstom po barici:"Prokletstvo lezi na nama,probudite se"

-Raven of Dispersion
Slani znoj koji mu se slivao niz lice,ulazio mu je u oci i pekao ih iznutra.
Svojom koznom,crnom rukavicom obrisa znoj i nastavi da motri na kucu.On je
bio placeni ubica i trenutni zadatak mu je bio da jednog postarijeg i prili-
cno bogatog trgovca lisi zivota.Jos vise se pribio uz zemlju,gledajuci ceo
svet preko svog samostrela.Nije mu smetalo da ceka,strpljenja je imao na pre-
tek,a trgovac ce morati,kad-tad da izadje.Nedaleko od njega slete jedan ga-
vran,i poce da posmatra ubicu.Ubica mu uputi jedan kratak pogled i nastavi da
motri na kucu,gavran ga se nije ticao i nije mu se mesao u planove.Kako su mi-
nuti prolazili,ubicin um je postojao sve opsednutiji gavranom.Poceo je da ga
zamislja,da ga doziva u mislima,zeleo je da bude tu kraj njega da moze da
gleda njegovo savrseno telo i njegovo smrt crno perje,koje mu je donosilo ola-
ksanje.Posle vise casova,zelja mu je bila ispunjena.Crni gavran je doskaktao
do njega i stao bas naspram njega,gledajuci ga pravo kroz oci u centar onoga,
sto bi trebalo da je ubicina dusa.Ubicu obli hladan znoj.Nije da se on nesto
plasio gavrana,ali taj gavran nije bio obican gavran.Njegova desna ocna duplja
je zjapila mrakom,a levo oko mu je bilo krvavo crveno.Hladni i bezosecajni
prsti straha pocese da rovare,po mekom mesu njegovog mozga,pretvarajuci njego-
vo samopouzdanje i hrabrost u bljuzgavu kasu.Sve ono sto je on ucio godinama,
pade u vodu pred tim zlokobnim krvavim pogledom,unakazenog gavrana.Svi njego-
vi nagoni samoodrzanja padose u ambis vecnosti i pokusa da pobegne sto dalje
od tog necastivog duha.Medjutim njegove noge su se nekontrolisano tresle i on
nije imao potpunu komandu nad njima.Jedina stvar koja mu je bila u glavi bila,
je ta da mora da nestane sa ovog mesta.Odjednom,krajickom oka spazi celu trgo-
vca koja se pomalja iz vrata kuce njegove ljubavnice.Tada svog straha nestade,
davno naucene vestine proradise u njemu i on se usesredi samo na metu.Zausta-
vio je disanje i u trenutku kada je pustio tetivu luka,kosmos stade.Trenutak
kasnije strela polete i zavrsi u levom oku mete.Ustade i pun sramote zbog svog
predjasnjeg ponasanja,krete da proveri da li je meta "ukinuta".Bila je.Iz to-
rbe trgovca izvuce nesto okruglo zamotano u jelensku kozu.Bio je to rubin ve-
licine decije glave.Talas iznenadne razdraganosti obuze ubicu,dajuci pun zamah
krilima njegove maste.Gavran slete na glavu trgovca i poce da mu kljuje ono
jedno preostalo oko.Radio je to polako i ritmicki,non-stop streljajuci ubicu
onim svojim krvavim okom.Ubica prinese rubin blize licu i primeti da mu unu-
trasnjost nije cvrsta.Unutra su se komesali nekakvi crveni oblaci.Iz nekih
dalekih dimenzija,duboko unutar dragulja izronise jarko crvena slova:"Svi
umiru polako!"I tada hiljade jauka udje u um ubice,cepajuci mu telo na mili-
one komadica.Gavran strese komadice mesa i organa sa sebe i ispruzivsi krila
umrljana krvlju polete u susret krvavom mesecu.Senka gavrana pade na mesec,da-
juci mu zlokobniji izgled.Sa povrsine meseca,krvavim osmehom,smejao se gospo-
dar prokletih.

-Clavicula Nox
Lopov je trcao kao bez duse.Lomio je grane i gazio nezno cvece,ali nije sta-
jao.Nije smeo da stane.Iako je bila pozna noc,jos uvek je mogao da vidi nje-
govu senku kroz drvece visoko iznad njega.U sebi se molio da kraj ovoj sumi
dodje uskoro,jer ako mu kraj ubrzo dodje,voleo bi da se to desi na cistini,
tako da jasno moze da vidi njegovog progonitelja.Ali on je duboko u sebi,
ispod svih onih zavesa laznog samopouzdanja i samoobmane znao ko ga juri.Bio
je to njegov otac.Otac koga je ubio pre nekoliko sati.Ubio ga je bez ikakvog
razloga,eto tako mu je doslo.Mada kada bolje razmisli,bio je tu Glas,glas sa
meseca,koji nije bio mesec vec duh-mesec,glas koji mu je rekao sta mora da
uradi.Da mora da ubije oca,jer je on protiv njega,protiv mesec-duha.Tada je
ovaj sitni lopov i dzeparos uzeo svoj dugacki,pomalo nazubljen noz i nabio ga
ocu u grkljan.Posle toga je uzeo ocev mac i omiljeno ocevo vino i seo na klu-
pu ispred kuce,drzeci mac u krilu i ispijajuci vino.Uz tresak u jedan niski
panj lopov se vratio u stvarnost.Osvrnuo se,ali iza njega nije bilo nikoga.
Ali on je imao osecaj,osecaj koji mu je peckao kicmu i terao sve njegove zi-
vce da polude i da se usijaju,osecaj koji mu je govorio da je mrak za njim,i
da hoce da ga proguta.Ta iznenadna cinjenica,da mu je mrak,ili zlo,ili neki
nedefinisani oblik moci za vratom,dade mu novu snagu.Lopov sada kada je trcao,
skoro da nije dodirivao zemlju,lebdeo je na svojoj veri,da je neranjiv sve dok
bezi,cim stane mrtav je.Tako besomucno trceci,on ne vide jedan koren,na koji
se saplete i pade koliko je dug.Odbauljao je nekoliko koraka dalje i onda stao
da bi dosao do daha i eventualno video ko je za njim.Okrenuo se,ali je sumski
prolaz bio mracan i jeziv kao i malopre.Nije bilo znaka da ga iko prati.Oda-
hnuo je osecajuci blato pod svojim prstima,koje mu je prijatno hladilo usija-
ne dlanove.A tada tama dobi dva vatrena oka koja krenuse ka njemu.Uzas u njemu
je blokirao svaki njegov svesni akt.Postojalo je samo sada.Mrak je imao neku
humanoidnu formu i neku nevidljivu,ali svuda prodirucu auru patnje,bola i ago-
nije.Pre nego sto ce da izadje na mesecinu,tama splasnu,a iz svoda iskakuta
gavran sa jednim jarko crvenim okom.Lopov konacno uspostavi kontrolu nad svo-
jim telom i opet poce da bezi,medjutim snaga kao da mu je oticala kroz neke
nevidljive rupe.Ubrzo ponovo pade ispred jednog dzinovskog hrasta.Mesecina je
obasjavala taj hrast i lopov primeti da na njemu ima nesto urezano.Bilo je to
jedno urezano srce probodeno strelom.Unutar srca su bile reci:"Svi su mrtvi!"
Slova blago zatreperise i pocese da krvare menjajuci oblik.Sada je krvavim
slovima pisalo:"Bane je dobio mir koji je hteo!"Lopov se polako okrete,samo da
bi se suocio sa svojom smrcu.

-The End
Prvi zraci izlazeceg sunca obasjase grad u plamenu.Svuda dokle pogled dopire
lezali su lesevi.Neki su izvrsili samoubistvo spaljujuci se ili ubijajuci se
iz nekog hladnog oruzja.Jedan jadnik je cak samom sebi iskopao oci.Neki od
leseva su lezali oko gomile drugih kojima su oni doneli smrt.Na jednom mestu
su lezali sin i otac oboje probijeni ostrom drskom suncobrana.U gradu je sve
bilo mrtvo i tiho,sve osim vetra koji je duvao praznim ulicama,potoka krvi ko-
ji su tekli na sve strane,bojeci ovo jutro bojom krvi,sve je bilo mrtvo,sve
osim jednog starog jednookog gavrana,koji se sladio ljudskim ocima.Gavran dize
svoju glavu gore ka suncu upiruci u njega svoje krvavo oko.Uz demonski vrisak
gavran se rastopi u humanoidnu formu sa gorucim ocima.Uzviseni bog skide su-
nce sa neba i stavi ga u svoja usta.Dijabolicni smeh se razlegao gradom dok se
Bane vracao u svoj san,tamo dole,duboko u srcu Pakla.Bio je srecan."Rekao sam
da ces biti moj pre ili kasnije,zar ne?"-ova recenica je jos neko vreme visila
u vazduhu,a onda se povukla u juce.

Gates of Urizen je prica iz jednog od brojeva Gamera,ali mi se savrseno uklapala u koncepciju pa sam je ubacio...

Čekaj ti si radio Gates of Urizen za Gamer? A gde je drugi deo?

Nenenne...Ta prica je bila u gameru,pa sam je ja uzeo i preradio jer mi se uklapala u koncept.Ovo je ciklus od vise prica koji pocinje od The Beggining i zavrsava se sa the End

Zashto tekstovi moraju da budu ovoliko dugachki

Zato sto je i meni dugacak...

PA onda je sve jasno.Hvala na objashnjenju

Atriann ::

Zato sto je i meni dugacak...

Imas dugacak? Koliki ti je kabl majke ti? 10m?